Srbi su jedini pravoslavni narod koji, još od 11. veka, obeležava krsnu slavu, to jest porodično krsno ime. U našoj zemlji najviše se slave Sveti Đorđe, Sveti Nikola, Sveti Jovan Krstitelj i Sveti Arhangel Mihailo. Postoji izreka da danima kada se slave ovi sveci svi Srbi slave – jedna polovina u ulozi domaćina, dok druga polovina ide u goste.
Slave se dele na posne i mrsne. Posne se obeležavaju za vreme četiri velika posta: božićnog, vaskršnjeg, petrovskog i gospojinskog. Ukoliko slava pada van posta, ali u sredu ili petak, trpeza treba da bude posna. Ipak, ako slava pada prve nedelje nakon velikog posta, bez obzira na dan u nedelji, ona treba da bude mrsna.
Na dan krsne slave proslavlja se svetac zaštitnik porodice, kome se kroz rituale i slavsku trpezu odaju slava i poštovanje. Prvenstveno, domaćinska kuća odiše ljubavlju, svečanošću i harmonijom. Bez obzira da li je slava posna ili mrsna, karakteristični elementi svake slave su: slavski kolač, žito, sveća i vino.
Veče pred slavu, priprema se slavski kolač, u mnogim domaćinstvima poznatiji kao slavska pogača, a ovde možete pogledati i recept za posni slavski kolač. On se pravi od čistog pšeničnog brašna i ukrašava se raznim ukrasima od testa. U centru kolača najčešće se nalaze ukrasna slova ISHS koja slave Hrista, ili ispis „Srećna slava“. Prema običaju, slavski kolač se lomi. Domaćini uzimaju prvi deo kolača dok se ostatak postavlja na trpezu kako bi se gosti poslužili.
Pronađite na našem sajtu C slatka tradicija brojne recepte za pripremu slavskih kolača.
Crveno slavsko vino, simbolizuje Hristovu krv i njegovu žrtvu za spasenje ljudskih duša. Vino je jedno od simbola srpske slave i najčešči poklon ukoliko idete u goste. Domaćin će vas dočekati sa čašom vina i slavskim žitom. Vinom se preliva slavski kolač i žito, i svi na slavi treba da uzmu barem gutljaj vina.
Koljivo to jest slavsko žito je simbol večnog života i vaskrsenja. Nakon što je odstajalo u vodi preko noći, sutradan se žito kuva. Žitu se najčešće dodaju mleveni orasi i šećer po želji. Tradicionalno se preporučuje da se mešanje ovih sastojaka uradi rukama i prstima, jer tada smesa bude najukusnija. Žito se najčešće služi ukrašeno orasima ili suvim voćem.
Slavska sveća predstavlja svetlost vere i dar koji porodica koja slavi poklanja Bogu. Voštanu slavsku sveću, je najbolje kupiti u crkvi, postaviti je u svećnjak i ukrasiti je. Ona se pali na dan slave, pre postavke slavske trpeze i sečenja pogače. Sveću gasi domaćin, tako što malo slavskog vina prospe na fitilj. Zatim se sveća ostavlja pored ikone porodičnog sveca, i pali se, uz kandilo, tokom kućne molitve jer se veruje privlači dobru energiju i čisti dušu od negativnih uticaja. Sveću i kandilo palimo u domu, za zdravlje živih i večni pokoj preminulih. Takođe, veruje se da nam ova svetlost osvetljava životni put, dok toplota plamena označava našu ljubav prema onima za koje sveću palimo.
Vaša posna slavska trpeza biće još bogatija i vaši gosti biće još radosniji ukoliko ih poslužite posnim vanilicama ili keks oblandama sa džemom. Ukoliko slavite mrsnu slavu među našim receptima možete pronaći tradicionalne recepte poput pesak torte, kokos griz kolača, rafaelo kuglica, grilijaž oblandi…
Vaša C Slatka tradicija.
